Strah od „veštačkog izgleda“ i estetska percepcija

Dve emocije koje pacijenti najčešće nose sa sobom kada dolaze u kliniku: nada i strah. Ovo poglavlje objašnjava odakle potiče strah od „veštačkog izgleda“ i kako se njime upravlja.

Glavne ideje u ovom poglavlju

Strah od veštačkog izgleda je često posledica preteranih primera; pravi lekar ovaj strah konkretno otklanja.
Reakcija okoline pacijenta nije ogledalo njegovih estetskih odluka; vaš unutrašnji sklad je merilo.
Prvi pregled nije termin za proceduru, već termin za razumevanje i planiranje.

Aynada kendine bakan bir kadın — yüzünü sorgulamak — **Slika:**Pitanje koje treba postaviti pre početka estetskog tretmana: "Za koga?"· Unsplash (bez autorskih prava)

Odakle dolazi strah?

Skoro svi pacijenti koji dolaze u moju kliniku u svojoj prvoj rečenici kažu: "Ali neka bude veoma prirodno, da ne izgleda kao da je urađeno." Ova rečenica nije nevina preferencija; ispod nje se krije ozbiljna socijalna anksioznost. Tokom godina, kroz medije, društvene mreže i neke kliničke primere, slika "preteranog lica" urezala se u svest društva. Pacijenti se plaše da ne postanu slični tim lošim primerima. Imenovanje tog straha je prvi korak lečenja.

Međutim, pravilno urađena prirodna estetika ne promiče oku pacijentovog društvenog okruženja; ona samo ostavlja osećaj "nešto se promenilo, ali šta?". Rođak, kolega sa posla, stari prijatelj; daju pacijentu pozitivne povratne informacije poput "izgledaš odmornije", "veoma si energičan ovih dana". Ove rečenice su znak tihog uspeha prirodne estetike.

Percepcija okoline i unutrašnja harmonija pacijenta

Neki pacijenti žele da sakriju svoje estetske odluke od okoline. Ova preferencija je potpuno razumljiva. Ipak, u svojoj kliničkoj praksi, često sam viđao umor koji kod pacijenta izaziva socijalni pritisak nakon tajno donetih estetskih odluka. Zato na prvom pregledu pitam pacijenta: "Da li donosite ovu odluku zbog sebe ili zbog nekoga iz vaše okoline?"

Ovo pitanje je ponekad neprijatno; ali odgovor nam govori o pravoj motivaciji. Pacijent koji odluku donosi zbog sebe, čvršće stoji pred mogućim komentarima okoline. Pacijent koji dolazi sa očekivanjima spolja, nakon nekog vremena neće biti zadovoljan ni najprirodnijom estetikom.

Klinička napomena:Sudija estetskog rezultata nije vaša okolina, već spokoj koji osećate dok gledate u ogledalo. Tretman koji vas ne menja, već vas opušta, ionako ne ostavlja mesta da se okolina pita "da li je to to?".

Pregled nije operaciona sala, već soba za razgovor

U mojoj kliničkoj rutini, prvi termin nije "dan zahvata". Taj termin je procena namere pre procene anatomije. Pacijent priča, ja slušam; zatim pacijent sluša, ja pričam. Ponekad na kraju tog termina ne planiramo nikakav zahvat — samo se postavlja okvir plana i pacijent se vraća kući da razmisli.

Ovaj pristup može izgledati kao praksa suprotna onome što danas rade mnoge klinike. Ali u estetskoj medicini, kajanje je rezultat ishitrenih odluka. Fileri, botoks, čak i piling; primena traje sekundama, a efekat mesecima. Zbog te asimetrije, sama sporost je vid lečenja.

Podsetnik:Mesto gde na kraju prvog termina osetite da vam "ovaj lekar može reći ne", obično je mesto gde ste sigurni.

Prethodno poglavlje

Filozofija prirodne estetike: Sačuvajte identitet, a ne lice

Sledeće poglavlje

Anatomija lica i prirodne proporcije: Ne merenje, već arhitektura