Kožna barijera i mikrobiom: Nevidljivi odbrambeni sistem

Model barijere od cigle i maltera

Stratum corneum, odnosno najgornji sloj kože, sastoji se od mrtvih keratinocita (korneocita) i lipidne matrice između njih. Ako ovo uporedimo sa zidom; korneociti su cigle, dok su lipidi (50% ceramida, 25% holesterola, 15% slobodnih masnih kiselina) malter. Kada se malter ošteti, zid gubi svoju funkciju. Ovo se meri kao povećanje transepidermalnog gubitka vode (TEWL) i dovodi do tegoba na koži kao što su suvoća, crvenilo i osetljivost.

Mikrobiom kože: ekosistem koji zna kako da opstane

Na vašoj koži živi oko 1 bilion bakterija, gljivica i virusa. Ovi mikroorganizmi nisu štetni; većina je korisna ili neutralna. "Dobre" bakterije, kao što je Staphylococcus epidermidis, održavaju pH vrednost kože kiselom (4.5-5.5), čime sprečavaju vezivanje patogena. Iako je Cutibacterium acnes klasični krivac kod pacijenata sa aknama, to je zapravo korisna bakterija koja se nalazi i na zdravoj koži; ona stvara probleme tek kada se poremeti njena ravnoteža.

Što je mikrobiom raznovrsniji, koža je otpornija. Prekomerna upotreba sapuna, tonera sa alkoholom i česti pilinzi smanjuju raznovrsnost mikrobioma — čineći kožu "sterilnom". Sterilna koža nije jaka koža; naprotiv, to je preterano reaktivna koža.

Česte greške koje oštećuju barijeru

Moje zapažanje u svakodnevnoj nezi kože je sledeće: pacijenti ne dolaze zato što "ne neguju kožu dovoljno"; oni ne primećuju da "rade previše". Piling dva puta dnevno, tri različite kiseline, četka za čišćenje sa blagim trenjem, toner sa alkoholom i vikendom maska od kaljenog čelika. Kada čujem ovakvu rutinu, na koži pacijenta pronalazim osetljivost, crvenilo ili tanku perutavu površinu.

Tretman barijere se, zanimljivo, postiže sa "manje". 50-70% aktivnih supstanci se na neko vreme izbacuje, a dodaju se reparativne kreme koje sadrže ceramide i holesterol. Obično se u roku od 4-6 nedelja barijera ponovo oporavi i koža ponovo reaguje na pravilnu negu.